Karcinom bešike, od kojeg tri puta češće od žena obolevaju muškarci, mogao bi da se prevenira unosom određenih vitamina, tvrde australijski naučnici iz Kambere.

Istraživanje kojim je obuhvaćeno 560 ispitanika pokazalo je da su u zaštiti od karcinoma ključni vitamini E, D, B1 (tijamin), B3 (niacin), karotenoidi i mineral fosfor i da bi se svakodnevnim unosom ovih vitamina, ne samo kroz voće i povrće, već i u vidu suplemenata, rizik obolevanja prepolovio!

Buduća istraživanja biće usmerena na pronalaženje optimalnih doza aktivnih nutrijenata, naročito za visokorizične grupe, kao što su pušači i stariji ljudi.

• Manje od 30 % dnevnih kalorija trebalo bi da potiču iz masti, ali najvažnije je da izbegavate zasićene i transmasnoće (klasični margarini i majonez, proizvodi od punomasnog mleka i masnog mesa).
• Unosite zdrave masti tzv. mononezasićene, što znači jedite više ribe, maslinovog ulja i avokada.
• Ne zaboravite vlakna- voće i povrće s korom i celovite žitarice.
• Izbegavajte alkohol, s izuzetkom kada se opuštate uz čašu vina posle ručka.

...tera doktora iz kuće van - kaže naša poslovica. Nova studija objavljena u časopisu BMC Microbiology donosi objašnjenje zašto je to tako.

Naučnici su, naime, davali pacovima mesec dana svakodnevno jabuke i jabučni sok. Analizom crevne mikroflore pacova nakon tog perioda utvrđen je znatno veći broj dobrih bakterija. Utvrđeno je da je za to zaslužan pektin koga jabuke sadrže, a koji omogućava stvaranje povoljnih uslova za održavanje ravnoteže bakterija u organizmu.

Sledeći korak je izvesti slično istraživanje i na ljudima, ali vi ne morate čekati rezultate. Svako jutro pojedite po jednu jabuku!

Nova studija vam predlaže imunoterapiju kako bi u roku od nekoliko meseci izlečili svoju alergiju.

Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu su, davajući deci sa alergijom na kikiriki male količine kikirikija svakodnevno kroz nekoliko meseci, konstatovali povećanje tolerancije na kikiriki kao i smanjenje alergijskih reakcija.

Ovo nije prva studija koja pokazuje da postupno uvođenje alergena u ishranu može dovesti do znatnog smanjenja alergijskih reakcija na hranu koja je donedavno osobi stvarala probleme. Ipak, autori studije ističu da se ovaj pristup može sprovoditi samo uz tim stručnjaka a nikako na svoju ruku.

U svetu postoji nekoliko hiljada samoniklih biljaka koje se mogu koristiti u prehrambene svrhe, a u posednje vreme ove biljke se „vraćaju u modu", tako da ih služe i u skupim restoranima.

Danas kada je masovno proizvedena hrana dostupna u svakoj prodavnici, upotreba jestivog samoniklog bilja u kuhinji skoro je potpuno iskorenjena.

Divlje biljke se danas pretežno koriste sušene, za pripremanje lekovitih čajeva ili sokova, ali njihova upotreba u kuvanim jelima ili salatama je bila iščezla.

Najpoznatije jestive samonikle biljke naših krajeva su kopriva, maslačak, divlje špargle, divlje zelje i blitva, slez i komorač.

Sveže ubrane samonikle biljke u poređenju s kultivisanim su mnogo bogatije hranjivim sastojcima, tako npr. mladi listovi maslačka sadrže od 20-50 mg C vitamina i vitamina A i B, mangana, magnezijum i gvožđe.

Kopriva sadrži velike količine C vitamina, karotina, gvožđa, mangana, natrijuma, kalcijuma, kalijuma...

• Žalfija kuvana u pola mere vode i pola sirćeta čisti krvne sudove, jača nerve i zaustavlja drhtanje ruku.
• Potopljena u jabukovom sirćetu koje nakratko proključa na vatri, služi kao tonik, cenjen u tradicionalnoj medicini kao sredstvo protiv oboljenja jetre i žuči, bubrežnih tegoba, prehlade, bola u grlu, bolova u zglobovima.
• Čaj bez šećera i limuna se upotrebljava za čireve i abraziju kože. Sveži listovi se koriste za trljanje desni.
• Izvanredan napitak se dobija od supene kašike svežeg lista žalfije, dve supene kašike šećera i soka celog limuna. Sastojci se ubace u čašu ključale vode i procede nakon pola sata. Ovaj osvežavajući napitak i čaj blagotvoran je kod nervne uznemirenosti, i to u malim, često ponavljanim dozama.
• U stanjima kada je potrebno zagrevanje, lišće žalfije se koristi u vrećicama koje se zagrejane privijaju na telo.

Naučnici Univerziteta Lunda u Švedskoj tvrde da je borovnica mnogo korisnija nego što se do sada smatralo, jer sadrži ne samo vitamine i antioksidanse, već i vlakna koja sprečavaju mnoge upale, uključujući i nespecifični kolit.
Švedski istraživači testirali su više tipova dijeta koje preporučuju upotrebu ljuske borovnice, ražanih i ovsenih pahuljica sa probioticima ili bez njih i dokazali da se zaštitno dejstvo borovnice povećava ukoliko se koristi sa probioticima koji štite jetru.

Borovnica je bogata polifenolima koji šire krvne sudove, povećavajući koncentraciju oksida azota u krvi a u kombinaciji sa probioticima polifenoli smanjuju broj bakterija izazivača upala.

Uključivanjem borovnica u ishranu smanjuje se i rizik od kardivaskularnih obolenja i dijabetesa, jer sprečava taloženje masnoća u predelu stomaka, smanjuje nivo holesterina i šećera u krvi. Za to su zaslužni fitohemikati, prirodni antioksidanti antociani, koji ovom voću daju crvenu, purpurnu i tamno plavu boju. Nedavno je otkriveno da dnevna upotreba pola litre soka borovnice može da spreči slabljenje pamćenja i vraćanje sećanja..